Me­đu zna­me­ni­te, ali i po mno­go če­mu neo­bič­ne lič­no­sti­, po­ni­kle na sve­tim vo­da­ma Li­ma sva­ka­ko se ubra­ja i prof. dr Pa­vle Bu­ba­nja, čo­vjek ko­ji je ba­ve­ći se na­uč­nim ra­dom vi­še od 45 go­di­na ak­ce­nat is­tra­ži­va­nja usmje­rio ka fi­lo­zo­fi­ji mi­ra. A o ka­kvom se mi­ro­tvor­cu ra­di go­vo­ri po­da­tak da je 2006. go­di­ne bio no­mi­no­van za No­be­lo­vu na­gra­du za mir i da je iz ove obla­sti na­pi­sao dva­de­se­tak knji­ga. Pro­na­šli smo ga ne­dav­no u rod­noj ku­ći u se­lu Bu­ba­nje, ko­je se sa li­je­ve stra­ne Li­ma pro­sti­re na po­lo­vi­ni pu­ta iz­me­đu Be­ra­na i Bi­je­log Po­lja. Za­te­kli smo ga ka­ko, okru­žen broj­nim udž­be­ni­ci­ma i knji­ga­ma, su­mi­ra re­zul­ta­te mi­nu­log ra­da. Na pr­vi po­gled bi se mo­glo po­mi­sli­ti da je ta nje­go­va, po­pri­lič­no oro­nu­la ku­ća svo­je­vr­sni mu­zej mi­ra, jer su svi nje­ni unu­tra­šnji zi­do­vi po­plo­ča­ni fo­to­gra­fi­ja­ma, raz­li­či­tim do­ku­men­ti­ma i broj­nim pri­zna­nji­ma ko­ja go­vo­re o rad­nim i na­uč­nim do­stig­nu­ći­ma pro­fe­so­ra Bu­ba­nje. I za­i­sta tre­ba­lo bi do­sta i vre­me­na i pro­sto­ra da se na­bro­je sva od­li­ko­va­nja ko­ja je pro­fe­sor Bu­ba­nja za ono čim se ba­vio do­bi­jao na pu­tu od za­vi­čaj­nih Be­ra­na, pa do pre­sti­žnih svjet­skih uni­ver­zi­te­ta i in­sti­tu­ci­ja.
Pa­vle Bu­ba­nja ro­đen je na Pre­o­bra­že­nje 1936. go­di­ne u Bu­ba­nji­ma kod Be­ra­na u se­ljač­koj pa­tri­jar­hal­noj po­ro­di­ci. Di­plo­mi­rao je fi­lo­zo­fi­ju i te­o­lo­gi­ju. Ap­sol­vi­rao prav­ne na­u­ke i ma­gi­star­ske kri­vič­no-prav­ne di­sci­pli­ne. Na­kon za­vr­še­nih stu­di­ja ra­dio je kao pro­fe­sor u Uči­telj­skoj ško­li u Kru­šev­cu, gdje i da­nas ži­vi. U tom gra­du je naj­pri­je po­čeo da pro­mo­vi­še fi­lo­so­fi­ju mi­ra, a na­kon to­ga u ci­je­loj Sr­bi­ji, Evro­pi i svi­je­tu. Za­hva­lju­ju­ći po­naj­vi­še nje­mu Kru­še­vac je do­bit­nik pri­zna­nja Uje­di­nje­nih na­ci­ja i „Ve­sni­ka mi­ra i me­da­lja mi­ra”. Ta­ko­đe, „Spo­me­nik mi­ra”, Dječ­ji vr­tić „Go­lub mi­ra” na­ziv na­se­lja Uje­di­nje­ne na­ci­je, spo­me­nik „Maj­ka Sr­bi­ja i maj­ka Grč­ka”, kao i Odje­lje­nje za kul­tu­ru mi­ra u Kru­šev­cu su ugra­đe­ne ide­je i mi­ro­tvor­na dje­la prof. dr Pa­vla Bu­ba­nje.
Dok­to­ri­rao je na te­mi „Fi­lo­zo­fi­ja mi­ra”. Kao re­dov­ni uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­sor ra­dio je na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu u Ni­šu, gdje je, ka­ko na­vo­di, usta­no­vio no­vu na­uč­nu di­sci­pli­nu i pred­met Fi­lo­zo­fi­ja eko­no­mi­je. O svom rad­nom, na­uč­nom i ži­vot­nom pu­tu go­vo­ri skrom­no, pod­sje­ća­ju­ći na He­ro­do­to­ve ri­je­či: „Rat je vri­je­me ka­da oče­vi sa­hra­nju­ju svo­je si­no­ve, dok je mir vri­je­me ka­da si­no­vi sa­hra­nju­ju svo­je oče­ve”.
– Ga­nut ne­kim po­seb­nim de­ša­va­nji­ma u mom za­vi­ča­ju na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta iz ču­ve­ne Be­ran­ske gim­na­zi­je oti­šao sam da učim bo­go­slo­vi­ju u Pri­zre­nu. Na­kon to­ga od­la­zim za Be­o­grad gdje upi­su­jem te­o­lo­gi­ju, a upo­re­do i fa­kul­tet fi­lo­zo­fi­je. Di­plo­mi­rao sam i na jed­nom i na dru­gom fa­kul­te­tu, iako se ta­da dvo­stru­ko stu­di­ra­nje ko­si­lo sa usta­no­vlje­nim pra­vi­li­ma. Već ta­da po­či­nje mo­je in­te­re­so­va­nje za fi­lo­zo­fi­ju mi­ra, jer mi je te­o­lo­ški fa­kul­tet, u ne­ku ru­ku, otvo­rio ho­ri­zon­te. Igrom sluča­ja do­šao sam u Kru­še­vac, jer je mo­ja su­pru­ga iz tog gra­da. Dr­že­ći se fi­lo­zof­ske po­stav­ke da mir ne po­sto­ji, po­čeo da pi­šem dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju iz te obla­sti. No, imao sam broj­ne pro­ble­me jer uni­ver­zi­te­ti ni­je­su htje­li da pri­hva­te moj rad, s ob­zi­rom na to da u on­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji ni­je­smo ima­li struč­nja­ke ko­ji su se ba­vi­li tom pro­ble­ma­ti­kom. Na kra­ju sam se obra­tio ču­ve­nom aka­de­mi­ku Pre­dra­gu Vra­nic­kom u Za­gre­bu ko­ji mi je re­kao da je to što ra­dim no­va stvar i te­o­rij­ski i kon­cep­cij­ski. Tek po­sli­je to­ga sam do­bio mo­guć­nost da od­bra­nim dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju što mi je otvo­ri­lo vra­ta broj­nih uni­ver­zi­te­ta – na­gla­ša­va Bu­ba­nja.
Is­ti­če da je svoj an­ga­žman po­tra­žio na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu u Ni­šu u na­mje­ri da raz­vi­ja jed­nu pot­pu­no no­vu na­u­ku ko­ja se ti­če eko­no­mi­je i mi­ra.
– Ja sam u svo­joj di­ser­ta­ci­ji kon­sta­to­vao da eko­no­mi­ja pod­sti­če ra­to­ve. Ona je slu­ga i uzrok ra­to­va. Eko­no­mi­ja je upro­pa­šta­va­la svi­jet, za­to ne­ma­mo isto­ri­ju mi­ra, ne­go isto­ri­ju ra­to­va. Za­to sam pri­li­kom do­la­ska na Ni­ški uni­ver­zi­tet, tač­ni­je na ta­mo­šnji Eko­nom­ski fa­kul­tet usta­no­vio pred­met Fi­lo­zo­fi­ja eko­no­mi­je, ubi­je­đen da mir ne po­sto­ji i da je neo­p­hod­no ići u po­tra­gu za mi­rom. Tvr­dio sam i tvr­dim da mir ne po­sto­ji jer ne­ma prav­de. Ta­ko sam u Ni­šu po­sta­vio te­me­lje uni­ver­zi­tet­ske na­sta­ve fi­lo­zo­fi­je mi­ra i to­le­ran­ci­je. Na­pi­sao sam udž­be­ni­ke iz te obla­sti. Ura­dio sam to iako sam ubi­je­đen da ovaj vi­jek ne­će vi­dje­ti mi­ra, kao što ga ni­je­su vi­dje­li ni vje­ko­vi ko­ji su osta­li za na­ma. No, to ne zna­či da se ne tre­ba na­da­ti da će mi­ra bi­ti. Ne tre­ba di­ći ru­ke, već na­sto­ja­ti da se mir us­po­sta­vlja svu­da gdje je to mo­gu­će – na­vo­di Bu­ba­nja, pod­sje­ća­ju­ći da su pre­sti­žni svjet­ski uni­ver­zi­te­ti is­ka­za­li in­te­re­so­va­nje za na­uč­ne ra­do­ve ko­je je pu­bli­ko­vao i da je do­sad odr­žao broj­na pre­da­va­nja na ko­ji­ma je pro­pa­gi­rao mir.
Ka­zao je da se da­nas ma­lo lju­di u svi­je­tu ba­vi slič­nom pro­ble­ma­ti­kom i da je i to po­ka­za­telj da se mi­ru ne pri­da­je po­treb­na pa­žnja.
– Mi­ra ne­ma u en­ci­ko­lo­pe­di­ja­ma ni stra­nim ni na­šim, pa ka­ko da ga ima u stvar­no­sti. To go­vo­ri da se mi­ru ne pri­da­je po­tre­ban zna­čaj. Za­to kao pr­vo mo­ra­mo na­pra­vi­ti mir kod se­be, u svo­joj po­ro­di­ci, uli­ci, gra­du... Vri­je­me za na­ma je po­ka­za­lo da mi ima­mo raz­lo­ga da gra­di­mo mir, a fi­lo­zo­fi­ja je vr­hun­ska na­u­ka ko­ja nam u to­me naj­vi­še mo­že po­mo­ći – po­ru­čio Bu­ba­nja.
D.J.


Po­mo­gao da Be­ra­ne po­sta­ne „Vje­snik mi­ra”

Na re­dov­nom za­sje­da­nju Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne Me­đu­na­rod­ne aso­ci­ja­ci­je gra­do­va „Vje­sni­ka mi­ra”, odr­ža­nog ok­to­bra 2012. go­di­ne u slo­ve­nač­kom gra­du Slo­ven Gra­dec, do­ne­se­na je jed­no­gla­sna od­lu­ka da se Be­ra­ne no­mi­nu­je za ovo naj­ve­će me­đu­na­rod­no mi­ro­tvor­no pri­zna­nje. Od­lu­ka je do­ne­se­na na osno­vu pred­lo­ga prof. dr Pa­vla Bu­ba­nje, od­no­sno gra­da Kru­šev­ca, ta­ko­đe „Vje­sni­ka mi­ra”, uz obra­zlo­že­nje da to pri­zna­nje pri­pa­da gra­do­vi­ma ko­ji su to­kom svo­je kul­tur­ne, po­li­tič­ke i du­hov­ne isto­ri­je uspje­li da ostva­re har­mo­nič­ne me­đu­na­ci­o­nal­ne i mul­ti­kon­fe­si­o­nal­ne od­no­se za pri­mjer, od­no­sno za ugled. Ovo vi­so­ko pri­zna­nje pred­stav­ni­ci­ma Op­šti­ne Be­ra­ne uru­če­no je u gra­du Me­so­lon­gi, dok se kao naj­za­slu­žni­ji čo­vjek za nje­go­vu do­dje­lu is­ti­če prof. dr Pa­vle Bu­ba­nja. Bu­ba­nja je na­kon to­ga do­bio naj­ve­će pri­zna­nje gra­da Be­ra­na na­gra­du „21. jul”.